Linux Gazette Prevodi
 < Nazad na početnu stranu
Funkcije Linux RAID-a
By Jay Painter
Izraz RAID (Redundant Array of Inexpensive Disks, u prevodu Obimna Grupa Jeftinih Diskova) se koristi da se opiše zajednička grupa funkcija sa kojima se manipuliše diskovima. Najosnovnije funkcije koje RAID daje su pravljenje "ogledala" kopije [mirroring], dodavanje [appending] i provlačenje [stripping].
Opis funkcija sledi:

1. Pravljenje "ogledala" kopije (RAID-1): dve diskove particije zajedno prave jednu particiju, čija je veličina jednaka manjoj particiji. Svaka particija sadrži iste informacije, tako da ako jedan disk otkaže, drugi preuzima kontrolu i podaci nisu izgubljeni.

2. Dodavanje - linearno: Dve disk particije se koriste kao jedna, tako da je veličina njihov zbir. Ovde se jedna particija dodaje na kraj druge.

3. Provlačenje (RAID-0): Dve disk particije se koriste kao jedna, tako da je veličina njihov zbir. Ovde rezultujuća particija se menja između dve koje je čine. Ova kombinacije je brža što se tiče podataka, jer se diskovima pristupa paralelno.

RAID funkcija može biti primenjena kroz softver ili hardver.

Hardverski RAID je već ugrađen u sistem, cene su $25K-$50. Konfigurisan hardverski RAID se prikači na normalan SCSI port i ponaša se kao običan SCSI disk.

Softverski RAID nije flksibilan ili brz kao hardverski, ali je mnogo jeftiniji.

Standardni Linuks kernel podržava 2) i 3) znači linearni i provlačenje RAID (oba su u literaturi označeni kao RAID-0). Ogledalo (RAID-1) je poseban dodatak (što bi Englezi rekli, peč). Podrška za RAID mora biti kompajlirana (sabrana) u kernel i označena je kao Multiple Devices Driver Support . Sledi nekoliko linija iz Linux 2.0.27 RAID kernel konfiguracije. 

Multiple devices driver support (CONFIG_BLK_DEV_MD) [Y/n/?] Y
   Linear (append) mode (CONFIG_MD_LINEAR) [Y/m/n/?] Y
   RAID-0 (striping) mode (CONFIG_MD_STRIPED) [Y/m/n/?] Y
Posle ponovnog startovanja novog kernela, biće nekih dodataka u mdstat u direktorijumu /proc. Fajl sadrži: 
Personalities : [1 linear] [2 raid0]
read_ahead not set
md0 : inactive
md1 : inactive
md2 : inactive
md3 : inactive
md[0-3] su 4 pre-određena meta-disk uređaja, koje je napravio Linux kernel. Broj meta-disk uređaja se može menjati, ali je podrazumevani njihov broj 4. Meta-diskovi su delovi RAID diskova. Pošto se konfigurišu i startuju, oni se mogu formatirati i montirati kao i svi ostali diskovi.

Nekoliko softverskih alata je potrebno za konfiguraciju/administraciju RAID-a. To su 'md' alati: mdadd, mdrun, mdstop, i mdop. Mogu se naći na: sweet-smoke.ufr-info-p7.ibp.fr /pub/Linux.

Prvi korak u pravljenju RAID diska je da izabereš 2 particije na odvojenim diskovima. U ovom primeru, koriste se dve SCSI disk particije /dev/sdb1 i /dev/sdc1 koje kreiraju Linearni meta-disk /dev/md0 koji će biti montiran kao /morespace.

Fajl /etc/mdtab se obično koristi da se definiše konfiguracija meta-diskova. Format fajla je:

meta-device RAID Mode Disk Partition 1 Disk Partition 1

Sledi primer mdtab fajla:

/dev/md0 linear /dev/sdb1 /dev/sdc1

Obrati pažnju da je redosled SCSI particija važan. Ako se redosled poremeti, podaci će biti izgubljeni i meta-disk mora da se ponovo formatira.

Program mdadd se koristi da se ova meta-disk konfiguracija ugradi u kernel, i program mdrun se koristi da pokrene/startuje meta uređaj.

mdadd -a
mdrun -a

/proc fajl mdstat sada pokazuje: 

Personalities : [1 linear] [2 raid0]
read_ahead 120 sectors
md0 : active linear sdb1 sdc1 2938880 blocks 4k rounding
md1 : inactive
md2 : inactive
md3 : inactive
Meta-disk je sada spreman za formatisanje:

mke2fs /dev/md0

I spreman je za montiranje:

mount /dev/md0 /morespace

Meta-disk je sada spreman za upotrebu. Ostaje samo jedan detalj: dodaj linije za montiranje u fajl /etc/fstab. Komande mdadd -a i mdrun -a moraju prvo biti upotrebljene, pa tek onda /dev/md0 može biti montiran. Najbolje je staviti ove komande u rc.boot fajl, pre nego što je root fajl sistem ponovo montiran čitanje-pisanje.

Copyright 1997, Jay Painter
Published in Issue 17 of the Linux Gazette, May 1997

Strana na Engleskom jeziku je ovde
Napomena prevodioca:
Ја sam 100% amater u prevođenju i veoma se dvoumim kada treba da prevedem neke reči karakteristične za oblast računara.
Biće mi drago ako ima onih koji su veštiji u prevođenju i voljni da razvijaju ovaj sajt. 		 
 < Nazad na početnu stranu